Мора негде ићи. Требало би да се неко врати. Шта да кажем. Пут је лутајући и стрм. О славини која чека да утажи жеђ. За ватру у кампу која ће загрејати вашу усамљеност. За сунце – величанствен као сјај кад се издиже иза врха. Али неуспоредиво је љепше док хода с вама до врха и провлачи се кроз гране дрвећа … Само шума може вам пружити то очекивање.
