Dolazi Božić. Ovo je pravo vreme da se osvrnemo i razmislimo o tome šta smo postigli i šta treba da uradimo. Hajde da razgovaramo o zaista važnim stvarima u životu.
Bugari kažu: „Svako u svom životu treba da stvori dom, odgaja barem jedno dete i zasadi bar jedno drvo.“
Razumljivo je da stvaranje doma i odgajanje dece predstavljaju neke od najvažnijih stvari u životu. Ali zašto saditi drvo?! Zašto naša nacija smatra da je sadnja drveća toliko bitna stvar pa je postavlja pored doma i dece? Zašto Bugari pridaju toliki značaj sađenju drveća? Zašto to postavljamo kao prioritet pored kuće i dece? To je slučaj vekovima unazad.
Ne postoji kratak odgovor. Svako je slobodan da oseti i pronađe odgovor za sebe. Podelio bih samo svoje lične misli i osećanja.
Drveće nam daje kiseonik koji udišemo; vodu koju pijemo; dom u kojem živimo; predmete bez kojih ne možemo; greje nas zimi…
Drveće nas štiti od poplava i erozije. Ono je dom mnogih živih bića na zemlji.
Drveće stvara prekrasne pejzaže i mesta za fizički i psihički odmor. Ono je deo našeg kulturnog identiteta i prirodne baštine.
Šta je zajedničko između kuće, dece i drveća? Po mom mišljenju, sva tri znače LJUBAV i ŽIVOT.
LJUBAV – jer najviše volimo svoj dom, decu i prirodu, i to nas čini suštinski srećnim.
ŽIVOT – zato što ljudska bića ne mogu postojati bez kuće, dece i drveća. Drveće može postojati bez ljudi, ali ljudi ne mogu opstati bez drveća.
Očuvanje prirode takođe znači ODGOVORNOST, ODRŽIVOST i OPSTANAK.
ODGOVORNOST prema sebi, svom narodu, ali i svim ljudima na svetu.
ODRŽIVOST – Budući da kiseonik i voda koju drveće pravi nisu moji ili vaši, oni ne priznaju granice država i ne zanima ih politika. Oni pripadaju svim ljudima!
OPSTANAK – jer se očuvanje prirode direktno odnosi na opstanak čovečanstva. U današnje vreme to je egzistencijalno pitanje za ljudsku civilizaciju. Drveće je verovatno jedini mogući realan način za kontrolu globalnog zagrevanja. Sadnja miliona stabala može nadoknaditi štetu koju je naneo ljudski život. Drveće nas može spasiti od nas samih! Drveće daje nadu čovečanstvu da će opstati na Zemlji.
Božić je najbolje vreme da pogledamo sebe i razmislimo šta smo postigli i šta bismo trebali učiniti. Gledajući božićno drvo, osećamo toplinu i udobnost svog doma, ljubav naših najmilijih, ali i nadu u našu budućnost. Uživajte u božićnom drvetu, ali uživajte i u živom božićnom drvetu. Nakon praznika, posadite ga negde i brinite se o njemu. Tako ćete obaviti jednu od tri najvažnije misije u životu.
Sve tri stvari sam već postigao, i najiskrenije mogu reći da su to stvari zbog kojih sam zaista srećan. Sada sam u stanju da razumem i cenim koliko su drevni Bugari bili u pravu, i šta su nam ostavili u zavet.
Nažalost, to nije dovoljno. Ako posadim stotine stabala, to neće biti dovoljno. Ako posadimo hiljade stabala, to neće biti dovoljno. Čak i ako je cela planeta prekrivena drvećem, to neće biti dovoljno…
Ljudi moraju potpuno promeniti svoje razumevanje i pristup prirodi! Potrebna nam je nova „zelena“ kultura i novi način života zasnovan na životu u skladu sa prirodom. Tek tada će nas stabla spasiti.
Sadnjom jednog drveta, sadimo kulturu. Sadnjom jednog drveta, sadimo stil života. Sadnjom jednog drveta, sadimo održivost. Sadnjom jednog drveta, sadimo nadu. Ovo je moj odgovor.
Posadimo nadu!
Srećan Božić, moji FOREST prijatelji!
Yonko Dodev – rukovodilac projekta “Za svakog ko je spasio drvo”
Projekat “Za svakog ko je spasio drvo” sufinansira EU kroz Interreg-IPA program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija.
Ova publikacija nastala je uz pomoć Evropske unije kroz Interreg-IPA program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, CCI br. 2014TC16I5CB007. Sadržaj ove publikacije isključivo je odgovornost IMDRAB-a i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije ili Upravljačkog organa programa.
